Carinska tarifa

Carinska tarifa je sistematizovani spisak roba sa stopama carine, koji je uređen Zakonom o Carinskoj tarifi i Uredbom o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za tekuću godinu. Čine je nomenklatura roba i stope, odnosno iznos carine propisane za pojedine robe, navedene u nomenklaturi. Carinska tarifa je uslađena sa promenama HS (šest cifara) i Kombinovanom nomenklaturom EU (osam cifara). Numeričko označavanje je isto kao u Harmonizovanom sistemu i Kombinovanoj nomenklaturi EU i izvršeno je rimskim i arapskim brojevima.

I – XXI        ODELJCI

1-97             GLAVE

7210            TARIFNI       BROJEVI

7210 12       TARIFNI       PODBROJEVI

I                   RAZDELI

Tarifna oznaka na nacionalnom nivou sadrži 10 cifara, a njena struktura je sledeća:

Prva dva broja označavaju broj Glave HS                 72

Prva četri broja tarifni broj HS                                   7210

Prvih šest cifara tarifni podbroj HS                           7210 12

Prvih osam cifara tarifni podbroj EU                        7210 12 20

Raščlanjavanje na sledeće dve cifre čini tarifnu oznaku Republike Srbije    7210 12 20 10

Ukoliko su za određenu robu propisani posebni uslovi moguće je dalje raščlanjavanje tarifne oznake na još dve cifre – EX broj, odnosno EX naimenovanje robe. Razlozi za otvaranje EX brojeva su naplata PDV-a, naplata Posebne dažbine pri uvozu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, Primena CITES Konvencije itd.

Ex broj

U JCI tarifna oznaka se upisuje u rubriku 33 za stavljanje robe u slobodan promet

U prvu podelu se upisuje prvih osam cifara tarifne oznake

U drugu podelu se upisuju poslednje dve cifre tarifne oznake i dve nule ako za robu nije otvoren ex broj (ako je otvoren upisuje se ex broj)

U treću podelu upisuje se jedinica mere.

U četvrtu podelu upisuje se režim i namena uvoza.

U petu podelu upisuje se šifra plaćanje PDV-a i akcizno oslobođenje.

Carinska tarifa Republike Srbije je uvozna i opšta, jer se stope carina primenjuju isključivo kod uvoza robe, za sva lica i za svu robu.

Odredbama člana 107. Carinskog zakona propisano je da se roba koju putnik unosi iz inostranstva, koja nema komercijalni karakter i namenjena je korišćenju za sopstvene potrebe, odnosno potrebe domaćinstva, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, može cariniti u tzv. „skraćenom postupku”, na graničnom prelazu, uz primenu jedinstvene carinske stopeu visini od 10% (plus PDV).

I ako se stope carina primenjuju na robu koja se uvozi, sam sistem svrstavanja robe (osim carinskih stopa) primenjuje se i na robu koja se izvozi, privremeno uvozi itd. Obračunavanje carine se vrši po vrednosti. Stope se kreću u intervalu od 0-30%, u odnosu na carinsku vrednost robe, sa izuzetkom za cigarete iz tarifne oznake 2402 20 90 00, za koje je carinska stopa 57,6%, a propisana je i minimalna i maksimalna carina po jedinici mere u iznosu 5.15 €, odnosno 7,57 € /1000 KD.

Carinska tarifa Srbije je autonomna, doneta Zakonom o Carinskoj tarifi, a Ured- bom usklađena sa nomenklaturom EU za 2015. godinu. Sadrži dve kolone carinskih stopa, redovne carinske stope i preferencijalne carinske stope (koje su nulte ili snižene i primenjuju se na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini).

Carinska tarifa RS za 2015. godinu objavljena je u UREDBI O USKLAĐIVANJU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2015. GODINU, a nalazi se i na sajtu Uprave carina:

http://www.carina.rs/cyr/Zakoni/CT2015.pdf

Pored carine za određene robe propisana je i naplata Sezonske carine i Posebne dažbine pri uvozu poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Naplata sezonske carine određena je ODLUKOM O SEZONSKIM CARINSKIM STOPAMA NA UVOZ ODREĐENIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA. Uglavnom Sezonskom carinom obuhvaćeni su pojedini poljoprivredni proizvodi koji se svrstavaju u 6, 7, i 8 Glavu Carinske tarife. Obično od 1. maja do 15. decembra postoji naplata sezonske carine u određenom vremenskom periodu, obično tromesečno.

GLAVA 6           – ŽIVO DRVEĆE I DRUGE BILJKE; LUKOVICE, KORENJE I SLIČNO; SEČENO CVEĆE I UKRASNO LIŠĆE

GLAVA 7         – POVRĆE, KORENJE I KRTOLE ZA JELO

GLAVA 8           – VOĆE ZA JELO, UKLJUČUJUĆI JEZGRASTO VOĆE; KORE

AGRUMA ILI DINJA I LUBENICA

Sezonska carina obračunava se procentualno 20% u odnosu na carinsku vrednost robe.

SC = CV * sc / 100

SC – iznos sezonske carine; CV – carinska vrednost;

sc – stopa sezonske carine.

Pregled Odluke omogućen je preko sajta Uprave carina RS na adresi;

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/cyr-sezonske%20carine%202010.pdf

Naplata Posebnih dažbina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda vrši se na osnovu ODLUKE O VISINI POSEBNIH DAŽBINA PRI UVOZU POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA

Posebna dažbina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda naplaćuje se na uvoz određenih poljoprivredno – prehrambenih proizvoda (određeni proizvodi obuhvaćeni 1-24 Glavom Carinske tarife).

Ova dažbina obračunava se u propisanom iznosu po jedinici mere:

PPD= P * K

PPD – iznos posebne dažbine pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda,

P – iznos po mernoj jedinici;

K – količina robe u mernoj jedinici za koju je propisano plaćanje.

Pregled Odluke sa izmenama i dopunama omogućen je preko sajta Uprave carina RS na adresi:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Informacije/Stranice/Propisi.aspx

Pored pomenutih dažbina u RS prilikom uvoza robe se naplaćuje i akciza i PDV u skladu sa važećim propisima.

Prema Zakonu o Carinskoj tarifi RS odluke o svrstavanju koje je doneo Komitet za Harmonizovani sistem , a koje je kao klasifikaciona mišljenja u skladu sa članom 8. stav 2. Međunarodne Konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe (“Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 6/87, 14/91 i “Službeni list SRJ”, broj 2/97) potvrdila Svetska carinska organizacija, obavezne su za primenu.

Odluke o svrstavanju objavljene u “Službenom listu Evropske Unije”  obavezne su za primenu.

Prethodno navedene Odluke o svrstavanju, koje su do sada donesene i koje budu donete objavljivaće se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Uprava carina na pismeni zahtev zainteresovanog lica izdaje Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi. Važnost obavezujućeg obaveštenja je tri godine.

Obrazac zahteva za izdavanje Obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi i pregled izdatih Obavezujućih obaveštenja o svrstavanju robe možete preuzeti sa sajta Uprave carina Republike Srbije na sledećoj adresi:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Servisi/Stranice/ObavezujucaObavestenja.aspx

Protiv odluke Uprave carina o obavezujućem obaveštenju o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi podnosilac zahteva može izjaviti žalbu.

Značaj ispravnog svrstavanja robe po Carinskoj tarifi

Ispravno svrstavanje robe po Carinskoj tarifi je od izuzetnog značaja zbog primene carine i ostalih uvoznih dažbina (akciza, PDV, Posebne dažbine pri uvozu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, sezonske carine) kao i prilaganja potrebnih uverenja o robi.

Pravilno svrstavanje robe neophodno je radi:

• pravilne primene uvoznih dažbina;
• pravilnog popunjavanja carinske deklaracije.

Nepravilno svrstavanje može dovesti do:

• odlaganja procedura,
• plaćanja neodgovarajućih iznosa uvoznih dažbina
• pokretanja upravnog postupka.